Sve u svemu, dobro je pocelo. Kad sam dosla, pregledala sam ponudu tecajeva na webu, no grupa za ucenje nije bilo, odnosno, vec su pocele, al se nisam mogla ubaciti, jer su radili duplo brze... Ubacila sam se kasnije, u slijedecu postavu. :)
A do onda sam sama radila doma. Kolegica iz skolice u Zp mi je slala skenirano sto su radili, pa sam s njima paralelno radila. :)
Nisam bas tip koji gleda TV, no na nekom programu sam bila nasla zanimljive dokumentarce. Naravno, na njemackom (tu SVE sinkroniziraju na njemacki, SVE. Grozno je, al do sad sam se donekle priviknula - dokumentarce i crtice mogu gledati, ali filmove gledamo u orginalu, na DVD-ima). Svakako, gledanje (ili makar slusanje) emisija na TV-u, posebno djecjih, dobra je stvar za ucenje. Jer se kojekakve fraze ponavljaju. To, i reklame. Za pocetak, nije lose.

I onda sam, napokon, upala na fax na tecaj A2. Bilo nas je sa svih strana svijeta. Ja jedina sa nasih prostora. Lik iz Nikaragve, Brazila, Izraela, Palestine, Spanjolske, Svicarske, curke iz Kostarike, Rusije, Cipra, Juzne Koree... Uglavnom mladi, dosli zbog posla. Par njih ozenjeni/udani, partner tu na studiju, pa dosli i oni...
Teoretski smo svi bili na istom nivou, A1. Iako je Jose iz Nikaragve bio medju boljima. Nori, doktorici matematike iz Rusije, clanovi i nastavci nisu bas ´´sjeli´´, al to je nije sprijecilo da spreha - imala je dobar fond rijeci. Ostali su nes nabadali. Lik iz Palestine nije znao beknut.
Svakako, svi su oni ucili njemacki u dva mjeseca (A1 tu na faxu traje toliko). Mislim da je to premalo za osnove...

Moram priznati da sam nekad shizila tamo. Profa nam je donosila tekstove za vjezbanje velikog i malog slova. Mislim, daaaaaaaaaaaaj, gubljenje vremena. MEDJUTIM! Ne za sve! Mnogi nisu znali gdje staviti veliko slovo! I to ne samo veliko slovo imenice, nego i na pocetku recenice!

Ma, bilo je svega. Decki iz Izraela se mucili su se sa citanjem, odnosno, naglaskom; mi ´´slaveni i romani´´ (Ruskinja i ja, te Spanjolac, Cipranka i Brazilac) sa H i R... (inzistiralo se na mekanom ´´h´´ i onom grlenom ´´r´´), kineskinju vrag ne bi razumio sto sapuce. Na zalost, kasnije sam skuzila, ima i gorih...
Na kratko nam se pridruzio decko (17) iz Bosne. Starci su mu u Americi, a on je tu i trenira kosarku. Tih par puta sto je bio, dovukao bi se u trenirci, bez knjige, pospan, ko da umire od dosade. Pitam ga ja, u cemu je kvaka - ´´ma, trener me natjer´o, *&%%$ (uobicajena balkanska psovka, op.a.), inace ne bi ni dos´o, stas´ ovo meni?!´´. :D
U svakom slucaju, war sehr interessant. :)
Svaki dan smo imali po 4 sata, od 8.45-13, pa zadace... Iako nas je bilo puno, morali smo puno ´´sprehati´´, sto je ok. Iako, lakse je ici niz dlaku - u pauzama bi se grupirali po jezicima, tako da je bilo ´´engleza´´, ´´spanjolaca´´, ´´arapa´´, govorilo se sve osim njemackog i objasnjavalo rukama i nogama. :D Sto u biti nije bilo dobro. Ali, eh...
Imali smo dvije profesorice. Ona Montag-Dienstag-Samstag (pon-uto-sub; stara ruskinja) je bila ful stroga i samo i iskljucivo govorila njemacki, a ova Mittwoch-Donnerstag (sri-cet) govori i hebrejski, arapski, engleski, pa se nekad prebacivala da objasni potrebitima...

Sve u svemu, na faxu je ipak bilo super, unatoc svemu. Uvidjela sam to kasnije... Al, o tome drugi put...