Dosao nam je misek, 14.2. Od onda nam nista drugo ne postoji, osim pelena i dojenja. :)
Sam porod je bio tezak, dva dana smo se borili, ali na kraju je sve bilo ok. Sestre i babice u bolnici, te doktori - za samu pohvalu! 24 sata na usluzi, sa smjeskom na licu, spremni da pomognu i udovolje svakoj maminoj ili bebinoj musici. Iako sam rodila na carski, dojila sam, doslovno, od prve minute. Miseka nisu niti kupali, samo su mu stavili pelenu i odmah ga polegli na moja prsa, pa je vec papao. Nevjerojatno!
Kazu zene, kad vidis bebu, zaboravis na sve patnje koje si imala u trudnoci i tijekom poroda. Pa, nije da sam zaboravila, al kad gledam moje malo sunce, mogu reci - isplatilo se! :)
.jpg)
Jako smo knap sa vremenom, tako da vas sve pozdravljam na duze vrijeme. Ne zalim se, nisam patnica, kao, ´´jao, kronicno mi fali vremena´´. Nego, radije piljim sad u mog pilica, neg se logiram na racunalo... :)
Nastojat cu se cim prije javiti, sa novim iskustvima, bilo sa svakodnevnim sitnicama (do sad nikad nismo mislili, ima li koji ducan lift, ili, jesu li prolazi izmedju polica dovoljno siroki za djecja kolica?) ili sa iskustvima kod pedijatra. :)
Usput - dobila sam na kucnu adresu cestitku od moje ginekologice i doktorice opce prakse. OK, to su sestre poslale, moze bit da to ´´automatski´´ salju, iako je rukom pisano. Svejedno, jako lijepa gesta. :)
